Dragi prijatelji, rodbino, bližnji i daleki, čujte i počujte. Želim vam da Novu 2020-tu godinu, a to je za 2h i 10′, započnete ljubavlju i zadovoljstvom najpre prema sebi. Želim vam da ste zadovoljni pre svega sobom. Želim vam da pođete putem promene i prosperiteta.
Želim vam da u mesecu Januaru prestanete sa pričama već mnogo puta ispričanih priča. Stavite tačku i započnete neke nove priče.
U mesecu Februaru, mesecu ljubavi, vina i jakih zima, želim vam da pronađete ako niste našli, podgrejete ako se ohladilo, prinove, obnove, da sve počne da se gradi iz temelja ljubavi.
Mart i proleće. Želim da otvorite prozore čistom vazduhu, ispraznite ormare za nove šarene boje, udahnete punim plućima i započnete život iz vaših zimskih snova. Napravite mesta, promenite ugao gledanja, promenite ljude u koje gledate, a nije vam prijatno. Promenite sebe.
U mesecu Aprilu poradite na vašem fizičkom izgledu ako ste nezadovoljni, promenite nešto u ishrani, više vežbajte, smejte se i to je vežba višestruka.
Maj, ma daj 🙂 Da, zašto da ne. Zatražite nešto za sebe, imate na to pravo. Posvetite dan samo sebi, ispričajte se sa sobom, oslušnite šta želite. Zatražite pomoć, uslugu, da nešto dobijete.
Meseca Juna, meni nikada dosta. Želim vam da, baš to. Kako ste znali da vam baš to želim?
Jul, polovina onoga šta ste uradili i onoga šta niste. Sračunajte se, vidite gde ste. Kada se račun svede, želim vam odmor da se odmorite, putovanje koje će vam da ti osećaj da ste putovali cele godine, prirodu i sve što ima veze sa njom.
U mesecu Avgustu, meni posebno dragom mesecu, mesecu majčinstva i novih izazova. Želim vam preporod, uspeh na svakom polju vašeg životnog puta. Da ne posustanete, da ne odustanete i ako padnete da se podignete. Želim vam da svaki ishod borbe bude pobeda na vašoj strani.
Septembar. Meni je ovo mesec regeneracije, iako možda nema logike, jer sve nekako u tom mesecu opada 🙂 Septembar je divan mesec da se energedski dopunite, energedske vampire omamite belim lukom, prekontrolišete svoje zdravlje. Želim vam da naučite da brinete o sebi i sebi budete na prvom mestu.
U mesecu oktobru želim vam da obogatite svoj dom kućnim ljubimcem, ukoliko ga nemate, po vašem izboru.
Novembar, mesec za kojim bih rekla da ga baš ne volim. Zato vama želim da nemate mesece i dane koje ne volite, a onda i meni poželite da i ja ostvarim tu želju 🙂
I evo ga Decembar, još 1h do Nove Godine. Dragi prijatelji, rodbino, bližnji i daleki, čujte i počujte. Želim vam da Nove Godine dočekate i ispraćate zdravi, srećni, snažni, verom obasjani.
Uzdravlje, ostajte mi prirodni i zdravi. Srećna Nova Godina vaša Su.
Srećna vam Noviška mace i macani 
udri čarobnjak na sve je mislio.
vati stračevu poruku i upita – Dobri čoveče, da li to znači da moj narod nikada nije imao veru? – Glasine koje su došle do ovog grada, koji se nekada zvao Umnigrad, bile su pogubne po građane. Neko je rekao da ko progovori, iz sebe će pustiti sve što ga čini čovekom. Niko nije imao hrabrosti da vidi da li je to istina i ubrzo se Umnigrad pretvorio u Nemograd, u kom su takođe ostali tragovi zlog čoveka, iako nikada nije viđen da je ovuda prošao. Samo sam ja, ubogi starac, smogao hrabrosti da stvarno sačuvam ono šta imam i nastavio sam da pričam, čak i neke nebitne priče, ne bih li dokazao da je to laž. Međutim proglašen sam stracem koji je izgubio razum i zatvoren sam ovde daleko od svih, da neko ne dođe u iskušenje da me pita ili bar kaže.
očajnika uđe u grad prepun građana koji neprestano govore, gde apsolutno niko nikoga ne sluša. Zbunjen ovom reakcijom, započe razgovor sa jednim od njih – Dobri čoveče, duže vreme tražim jednog zlog šoveka, da l je možda prošao ovuda? – Mi ti ne možemo pomoći, jer sve što smo čuli u našem Pričogradu, jeste da su negde daleko ljudi prestali da govore da ne bi izgubili veru u sebe, ali je samo jedan starac nastavio pričati, a vera nije izašla iz njega. Tako smo i mi odlučili, da neprestano govorimo, tako nećemo izgubiti veru.
se kao da smo u svom svet. FLUP 
nešto nije u redu. Strela je našla metu, pogodila tačno u centar. Oteturamo se do našeg sveta, bacimo se na krevet i gledamo u daljinu, pitamo se, pitamo se, pitamo se… u pitanjima i snovi dodjoše.
Čudna. Ona je malo nedefinisana. Blesava, luda, zanimljiva, neobična i tek ponekad, ona je normalna.
U trenutku našeg merkanja, donošenja odluke šta je sledeći potez, prilazi tip srednjih godina, vitez iz busa br.17 
ta. 05:20, prekid, sa kašnjenjem. 
Plačem, tek pomalo, sećanja odapinju strele pravo u srce. 
Kao kada neko pokuca na naša vrata i shvati da su pogrešna, dok mi upitno osluškujemo hoće li se neko odazvati pitanju „Ko je?“ 
Kako smanjiti brzinu prolaznosti? Kako podići maglu, proširiti videokrug? 
Osećaja imam, tek toliko da se izdignem iznad bola. Ljubavi, tek kada spoznam, a razuma, toliko da se sa osećajima i ljubavi izrazgovaram. 
aće vam se – ŽELITE.
Svet u meni 