24.11.2014.
05:10, prekid normalnog života. Samo još pet minu
ta. 05:20, prekid, sa kašnjenjem.
Kraj novembra, napolju je mrak, teturamo se kao narkomani, željni još doze sna.
Kapi vode, čine život lepšim, zapljuskuju i bude. I tako i sutra i prekosutra i posle vikenda, ispočetka sve.
Do penzije biću u blagom zanosu ludila. Svet oko mene spava, samo mi vampiri, rešeni da preživimo, idemo putem mraka, u bolje sutra.
Dok pisem ove reči, bacim pogled kroz prozor autobusa, lagano sviće. Toplo je, tiho i ušukano, ljudi spavaju. Oči se lagano bore, odoh i ja. Odoh nastaviti san normalnog života.
Svet u meni 