Gledamo se


Tropsko jutro, ja u haljinici. Tako sam smotana, naviknuta na pantalone. Stojim na stanici, ispred mene ona. Mirna, stoji, gleda me. Gledam i ja nju, fascinirana njenom reakcijom. Pomerim se ulevo, ona ulevo, krenem nazad, ona ka meni. Stanem ponovo, ona stane, gleda me.

Tamne oči, kao noć crne, nista ne vidim u njima. Ne mogu naslutiti šta joj se mota po glavi. Možda mi gleda ispod haljinice, možda želi nešto da mi kaže, a možda samo oseća miris golih bataka.

117U trenutku našeg merkanja, donošenja odluke šta je sledeći potez, prilazi tip srednjih godina, vitez iz busa br.17 Staje izmedju mene i nje, nešto govori, ne čujem ga, imam slušalice. Shvatila sam da me želi zaštiti. Nasmešila sam se i rekla:“ Kao kućni ljubimac je.“

On je nastavio da je gura, a ona mu pretila, otvarala tamni crni kljun, ispuštala neki zvuk i lenjo otišla.

Sada je ostao on, gledamo se, prepoznala sam ga. To je tip koji svako jutro ima smešak na licu i u očima, nemo sam mu se zahvalila, naišao je bus br.17

Ostala sam još malo i posmatrala vranu koja stoji na kanti i merka prolaznike…

Gledamo se u prolazu, ona, on i ja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s