Birokratija, zbog nepunih 15 minuta


 Verujem da apsolutno svi obožavate birokratiju u našoj zemlji. Da ste oduševljeni kako je organizovana, da ste naprosto fascinirani ljubaznošću šalter službenika, čast izuzecima-onim neljubaznim, da jedva ćekate da nešto overite, izvadite, predate na šalteru. Da sa osmehom čekate večnost da prodje u redu i sa kulturnim klimanjem glave ispratite one vezare koje ulaze preko reda.

Ma ja se samo malo šalim sa vama… očaj, kada treba nešto da obavim imam psihičku pripremu dan pre toga. LJudi moji, da li ste doživeli da vam šalterski službenik zagorćava život,samo zato što je maltretiran od strane šefa, opet ćast izuzecima, i on sada tako bitan komplikuje vam život, šeta vas od šaltera do šaltera, od reda do reda, da biste na kraju shvatili da je sve to bilo bespotrebno.

Imate i one šalter službenika koji po službenoj dužnosti moraju biti ljubazni, ako ste im recimo klijent, kao bankari… čik da se namršti, eto vas sa odjavom računa. Samo nemojte zaboraviti da vas opet šeka birokratija da otvorite novi račun. Oprostite nekada, recite vi lepu reč, možda toj osobi nije dan, na kraju svima nama se to desi.

Znate u Verogradu je to malo drugačije. Tamo je sve jako dobro organizovano. Sve ima svoje tačno vreme početka i završetka, ako se dogodi neka nepredvidjena situacija, postoji tim koji dovodi sve u stanje normale i sve funkcioniš. Kada je situacija takva ljudi nemaju razloga za neljubaznost, nema potrebe pozajmljivati kostim od nama slatkog ježa 🙂 A to opet ima reakciju ljubaznih i predusetljivih službenika koji će u  svakom trenutku poklonoti osmeh i lepu reč. Nema redova, trudnice su u posebnom Odeljenju i sa njima radi drugi tim, naše deke i bake su u drugom redu i sve tako… Nema gužve, nema nervoze, nema astronomskih pauza, čavrljanja, privatnih telefonskih razgovora u nedogled, lančani niz organizacije teče i nije prekinut.

Dogadjaj u realnosti Zlograda.

Inače ja sam u Zlogradu večiti student… i tako ja u čitaonici, pred ispit obnavljam gradivo 🙂 he. Trebalo mi jedno pitanje koje nisam imala u skripti. Posto je tu i biblioteka, idem logikom, da uzmem knjigu na 15 minuta, da pogledam pitanje i vratim. To i učinih.

Kuc, kuc… ništa. Malo jaci KUC KUC… NIšTA. Ok, udjem ja bez poziva. Tamo student traži knjigu, ali ima problem, ne zna kako mu se zove profesor… da, moguće. I tako ona njemu pomaže da se doseti… ja čekam. Dosetili se oni, ali više nema njegove knjige.

Eto i mene. Zatražim ja knjigu i naglasim da ću je odmah vratiti. Pitanje – „Da li ste član biblioteke?“ „He, bila davno, ja sam reaktivirani student.“ „Moramo da vas učlanimo, takvi su propisi!“ OK, sto se mora nije teško. Podaci… Mali zastoj oko poštanskog broja i broja telefona… malo mi je komplikovan broj :):):) i dok se gospa rasplela sa brojevima, ja tražila pitanje… „Imate dve nedelje da vratite knjigu, danas je…Ok, ja ću samo 15 minuta i vraćam.“

I postadoh član biblioteke, Radovan III je ponosan na mene 🙂

Uzela sam knjigu, pročitala pitanje i posle 15 minuta ponovo kuc,kuc- ovaj put znam za jadac i odmah udjem. „Samo da vratim knjigu“, rekoh. Ona me pogleda začudjena-Vi odmah vraćate? Da, pa rekla sam Vam, samo na 15 minuta.

Za ovakve i slične stvari, kažem sebi, ko zna zašto je to dobro. Ali HITNO organizaciju poslovanja u ovom smeru TREBA DOVESTI NA NORMALAN NIVO, inače, ko zna zašto  sve ovo u Zlogradu može biti loše. Menadzeri, zasucite vaše intelektualne rukave i pozabavite se realnošću koja vas okružuje, da biste ostvarili vašu viziju koju zamišljate.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s