Individualan način duhovnog i fizičkog isceljenja 16.09.2019.

Prošlo je dve godine od pisanja Dnevnika isceljenja. Da, zvuči nekako snažno. Za nekoga dug, a za nekoga kratak period, zavisi od uzrasta. Period u kom su se desile mnoge neminovnosti, radosti, iznad svega Ja sam majka.

Dok sam čitala šta sam pisala pre dve godine, osetila sam da sam proces isceljenja zavisi isključivo samo od nas, individualan je. Shvatila sam da sam sazrela, upoznala sebe kao hrabru ženu, koja i dalje veruje u čuda. I ovo je jedno čudo, pišem i vi možete pročitati, komentarisati, a pri tom ne znate ko sam ja.

Jedno od čuda života jeste Jednostavnost. Nisam još sigurna da li mogu reći da je u životu sve jednostavno, ali zasigurno mnogo toga jeste. Mi smo skloni komplikovanju, a komplikovanje vodi u kašnjenje, kašnjenje u žurbu, žurba u nerviranje, nerviranje u visok pritisak, povišen šećer, ubrzan rad srca, dizbalans štitne žlezde… Sve vas to na kraju dovede do nekakvih terapija i ostalo znate.

Kako pojednostaviti život, ljude, sistem…? Da li je to uopšte moguće? Oko nas postoje razne mogućnosti da dođete do određenog znanja, informacije. Uz logično filtriranje, može se doći i do jednostavnog rešenja.

Osluškivanjem našeg fizičkog sklopa, brzinom svetlosti znaćemo šta nam prija, a šta ne. Ako ispoštujemo signale u nama možemo sačuvati dobro zdravlje.

Svež vazduh, bilo kakvo kretanje, priroda, raznovrsna ishrana, naravno pozitivni ljudi i mi zasigurno koračamo ka stazi Jednostavnosti našeg života.

Ono što će nas zadržati da koračamo sigurnim korakom i uživamo u lepoti jednostavnosti jesu naše misli. Pogledajte koliko samo umotvorina, poslovica, zagonetki imate na temu Misli. Razmislite o tome 🙂 Istakla bih par Mislim dakle postojim, Misli koje smo izabrali su boje kojima slikamo naš život.

Do sledećeg dana, razmislite o tome da li ste i koliko jednostavni, kakve su vam misli i kako se nosite sa njima. Kako se hranite, koliko odmarate, radite ono šta volite. Koliko pozitivnih ljudi imate oko sebe. Jednostavno, razmislite o svemu što vam se čini u tom momentu interesantnim za vas. Podelite neko iskustvo, jer na kraju svi smo nekako povezani i isto tako Individualni.

Sreda 11.10.2017.

„Daj više odmora jeziku nego rukama.“   Lav Tolstoj

U Crnoj Gori postoji vremenski zastoj. Kada je leto, sve stane i čeka se kraj leta. Iz istoimenog razloga stao je i moj korak- Smršati. Treninzi, vreme i treneri su promenjeni. Pokušala sam i tu varijantu, ali definitivno nisam tip za večernje treninge. Adrenalin me trenira čitavu noć, tako da nisam htela nastaviti treniranje insomnije.

Naravno, to ne znači da nisam postigla neki rezultat. Smršala sam 3,5kg i 2cm u obimima. Zadovoljna sam postignutim, kao i malim eksperimentom. Za ovaj period umanjenih fizičkih aktivnosti, izostao je jo-jo efekat, kilogrami stoje.

Korak- Raditi šta volim, nekoliko koraka napred. Ovde je krenulo nekim svojim tokom, onako kako volim, polako i sigrurno. Naime, dobila sam još jednu ponudu za masažu u jednom hotelu u Podgorici. Moja reklama jeste preporuka.

Moje ruke su otkrile prelep osećaj stvaranja i kreiranja (handmade). Usledile su raznorazne tehnike (dekupaž, transfer tehnika, pravljenje prirodnih preparata, čestitki, magnetića…). Otkrila sam jedan prelep svet u kom se osećam svojom. Opuštena sam, rasterećena. Proces stvaranja daje energiju koja me ispuni u potpunosti. Pruža mi osećaj da iskažem sebe na svoj način. Što sam više posvećena radu rukama i stvaranju, primetila sam koliko me realnost uzela pod svoje, koliko sam izgubila svoj identitet. Uporno prilagođavanje realnosti, da se ne razlikujem i ne privlačim pažnju, sa komentarima- Ona je baš čudna. Ovaj komentar dugo unazad nisam čula.

Ponovo se vratio na scenu :). Što znači da se i ja lagano vraćam na svoje mesto. Ne želim reci- Nemojte biti poput drugih. Tome ne teže kreativni ljudi i ljudi kojima nije dosadno. Rekla bih vam- Nemojte bežati od toga šta jeste, da bi vas drugi prihvatili. Ljudi znaju biti veoma surovi i gadljivi na ono čta se razlikuje od njihovog zakona, koji su napisali, niko drugi no oni sami.

Kupinovo (5)

 

Iskrenosti su postale samo poštapalice, neiskrenost stil života. Humanost se iskazuje javnim hvalospevom, razumevanje objašnjava koliko je neko u pravu. Bezobrazluk je način da neko pokaže koliko je zapravo stabilna ličnost. U svim tim tokovima, ljudi obdareni za život ili postanu autistični ili se izgube u prilagođavanju. Čak i ja dok sve ovo pišem, nemam prava kritikovati, samo iznosim svoje mišljenje,  jer je i pisanje jedna od neprocenjivih tehnika samoizlečenja, filtriranja negativnih emocija, otkrivanja prelepe logike, otkrivanja da i  mi postojimo.

sreda 07.06.2017.

“Čovek je ono što misli”

 

Koliko puta vam se dogodilo, započnete svoju promenu i nešto se dogodi? Stavi vas u rebus, šta sada? Konačno ste smogli snage, vremena, volje i sec.

Tara (35)

Meni se dogodila prehlada i izgubila sam novčanik sa dokumentima. Prekid je trajao mesec dana. Mesec dana nisam išla na treninge, nisam vodila računa šta i kada jedem, nisam mogla masirati, jednostavno sam po ko zna koji put odložila započeto. Hajde da kažem da su ovoga puta razlozi opravdani.

Počela sam sa treninzima i kombinovanom ishranom, to je moj program, koji nisam ja sebi odredila, već moje telo, moj organizam. Tri puta nedeljno, od toga dva puta spinning i jednom pilates. Devojke vrlo ozbiljno i kvalitetno rade svoj posao, što je od izuzetnog značaja za nas koji imamo problema sa kičmom. Marija i Jelena su dve izuzetne dame, zahvalna sam što me put moje promene doveo baš njima.

Čak ni jaka upala nije promenila moju volju da nastavim dalje. Ovo mi je druga nedelja, nemam sada upale, osim da osećam da mi telo radi 🙂

Fizička aktivnost je izuzetno bitna u našem svakodnevnom životu. Godinu dana nisam imala apsolutno nikakvu kontinuiranu fizičku aktivnost, što je rezultiralo viškom kilograma.

Možda će neko reći nemam vremena, to je glavni izgovor. Slažem se da je to i istina današnjosti. Ono šta je neophodno da bi ste našli  vremena jeste plan i dobra organizacija. Kada unapred znate šta treba da uradite, to nećete zaboraviti, pa vam se možda otvori mogućnost da bez nekog posebnog truda i vremena završite isto, to je onaj momenat kada se “namesti”.

Svoj planer držim na frižideru, izvanredan osećaj kada crvenom hemiskom čekiram zadatu aktivnost kao završenu. Tada se stvara motivacija, postajete disciplinovaniji, pozitivan rezultat neće izostati.

Drugo, veoma bitno. Jedan dan unapred odredite šta kuvate za sutra, obavite kupovinu tog dana. Time dobijate na vremenu, ostaje vam samo da spremite ručak, koji bez problema može da se jede dva dana. Naime, mi ne živimo da bi jeli, već jedemo da bi živeli.

Želim naglasiti da je najbitnije krenuti, sve posle dolazi kao posledica buđenja i želje za uspehom, ostvarenju cilja.

Isto tako ne izostaje i onaj rad na sebi. Rad na mojoj podsvesti i negativnom načinu razmišljanja.

Znači imam mogućnost izbora. Prehladu i gubitak dokumenata mogu da shvatim tragično i da se nerviram bez jasnog razloga. Ne, to nije moj izbor.

Prehladu sam shvatila kao čišćenje organizma. Prosto, promenila sam način ishrane, počela sa vežbanjem, moje telo je doživelo šok, što je rezultiralo padom imuniteta, a sve u svrhu da se moje telo očisti od toksina. Pri tome sam otkrila nekoliko alternativnih načina da se izborite sa upalom grla i nesnosnim kašljanjem.

Što se tiče gubitka dokumenata, tu imam jednu pošalicu. Jovanova podsvesna želja da promenim prezime u dokumentima, rezultiralo je gubitkom istih. ETO TAKO, sada sam Suzana Lekić. U svakom lošem, nađite dobru stranu, to će vam olakšati situaciju u kojoj se, naglašavam, trenutno nalazite.

Psihički trening takođe zahteva opremu, rekvizite, poligon, snagu, volju, izdržljivost, spremnost i naravno  sve u skladu sa nama samima.

Da bi kontrolisali negativan način razmišljanja neophodno je pronaći način kako da to uradite. Džozef Marfi je naveo nekoliko vrsta tehnika, na kraju, ako ste u skladu sa sobom, možete sami naći tehniku koja vama prija.

Moje izabrane tehnike su su metod vizuelizacije ili mentalnog filma, zahvalnost i metod pozitivne tvrdnje.

Zapamtite, telo pokazuje zbivanja u duši, a duša pokazuje zbivanja u vašem umu. Mislim da je jasan kružni tok isceljenja.

petak 31.03.2017.

“Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se.”

                                                                                            Mateja 7:7

DRUGA PROMENA RADITI ONO ŠTA VOLIM

Zašto dve promene? Iz dva razloga, prva koja je vezana za mršavljenje jeste fizička promena, dok ova druga ima veze sa umnom i psihičkom. Ostvarenje jedne oslobađa mesto za sledeću…

Većini je potrebno da pronađu ono šta žele raditi. Usredsrediti se kako za to izdvojiti vreme, naći načina da bude izvodljivo. Naravno, prvo pitanje – “A zarada?” U početku to ne treba biti osnovni posao, zato i naglasih pronaći to šta volimo i izdvojiti vreme. Sve ono šta volimo ne pada nam teško, već nas obogaćuje, relaksira i gura ka napred. To je sporiji proces, nije instant proizvod.

Dugo unazad razmišljala sam, kada ne bih imala stalni posao, mogla bih se posvetiti onome šta volim. Moj se život promenio, promenila sam svoj način života. Sve je to proces. Imala sam problema sa spavanjem dva meseca. Organizam je navikao na ustajanje u 5:10, kao i na spavanje po 4-5 sati. Ne radim od-do, imam svo vreme ovoga života da se organizujem i započnem život onako kako sam to oduvek želela.

Promena sredine. Izašla sam iz okruženja licemerstva i teških ljudi, moj dugogodišnji posao. Takodje sam ostavila i meni drage ljude, naše priče, razumevanje u malo reči. Nedostaje mi njihovo prisustvo, ovo je jedan od načina da ih vratim i da mi se vrate 🙂

Podrška mog supruga, neizostavna i neiscrpna. Trebamo imati nekoga ko će verovati u nas, bodriti i kada posustanemo. Osmehnuti i reći nam – “Nije to ništa. Svršenom poslu mane nema.”

One druge, da ih nazovem “negativni”, njih izbegavam u širokom luku, još uvek nisam imuna na njih, osećam da gubim nerve, a to mene čini negativnom. Kada se moje promene ostvare, negativni ljudi neće biti ni privučeni u moj život.

Ono šta ja volim raditi i u čemu apsolutno uživam svim čulima, jeste rad sa decom i masaža.

Rad sa decom, to je nešto u meni i ne mogu tačno opisati tu ljubav u radu sa njima. Prihvatam ih kao sebi ravnoj i dopuštam da im pokažem dete u sebi, možda je u tome magija ❤

Za masažu sam najpre trebala da se edukujem. Izabrala sam isključivo “relax masažu” sa kombinacijom terapeutske. Nakon edukacije, kupila sam profesionalni sto za masažu i svu ostalu neophodnu opremu.

I počela sam da pravim svoju priču. Prvo šta sam želela izbeći je instant masaža. U svemu je potrebna doza nečeg drugačijeg.

Suština nije u masiranju 70 minuta, već u postizanju relaksacije uma i duha. Najpre popričamo, dok se ne priviknu na sveće, prigušenu svetlost, mir.  Meni su neophodne određene informacije o njima, a njima da se stišaju, umire i pripreme za opuštanje.

Neophodno je da pronađete svoj ključ uspeha. Ključ mog uspeha je “posvetiti se.” Čemu god da sam se posvetila to je urodilo plodom.

Moja priča je ovde počela na jedan lep i neisforsiran način. Imala sam ponudu za rad, ali sam je odbila. Razlog, salon nije adaptiran za masažu i ovu moju priču koju želim da napravim. Salon se nalazi u centru grada, nema uslova osvetljenja, zasebne prostorije, pri tome cirkulacija unutar salona neprestana, jer je to salon lepote, sve u jednom.

Sada sam dobila ponudu, ali ovoga puta uslovi su potpuno drugačiji. Salon je na mirnom mestu, sa pogledom na šumu i nebo, ima zasebnu prostoriju i imam odrešene ruke da kreiram priču kako ja želim. Očekujem poziv za dogovor.

Kažem -”Čuda su moguća. Mislite pozitivno i verujte u skladu sa tim.” U 16:14, usledio je poziv po pitanju dogovora za masažu.

Ne očekujem, šta god da izađe iz ovog dogovora, to je u svakom slučaju korak napred. Iskren razgovor sa posvećenom pričom. Srećna sam. Moje telo je srećno, moj um, moj duh. Osećam pozitivnu energiju kako obuzima svaki deo mene.

Treba iskazati sreću, radovati se. Ljudi lagano zaboravljaju taj deo svog bića, sve više naklonjeni osuđivanju. Ja nemam ništa sa tim i to nije moj problem, svako od nas ima mogućnost izbora.

Ja biram da budem srećna, izaberite i vi, čak i onda kada je za to najteže, otvoriće se neka nova vrata ili prozor. Naše je samo da izaberemo, a neko će to srediti kako treba da se dogodi.

Iznad svega biće mi drago da je po završetku vašeg čitanja, ostao smešak na licu.

Čitamo se u sledećim redovima 📖

nedelja 27.03.2017.

                                                                                 

“Ono što me najviše iznenađuje je – čovek. On žrtvuje svoje zdravlje kako bi stekao novac. Potom on žrtvuje novac kako bi vratio svoje zdravlje. Toliko je zabrinut za budućnost da ne uživa u sadašnjosti. Rezultat je da čovek ne živi ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Živi kao da nikada neće umreti, a onda umire kao da nikada nije živeo.”                                                                                                                   Dalaj Lama
trenuci odsustva (2)

Nisam pristalica neke konkretne ishrane, iako sam neke od njih sprovodila. Mišljenja sam da nam naš organizam detektuje ono šta mu ne odgovara. Ukoliko imamo sposobnost i snagu da ispoštujemo njegovu volju, mnogo toga je već na našoj strani.

Međutim, iz nama nekih opravdanih razloga ignorišemo poruke, dajemo obećanje da će promena započeti od sledećeg ponedeljka.

Moja odluka je sada, bez ikakvih opravdanja. Opravdanje koje imam jeste činiti sve u skladu sa svojim zdravljem, fizičko, umno (psihičko), duhovno.Čemu se posvećujem najpre, jeste moja gojaznost, koja je uzela maha. Moje fizičko zdravlje biva ugroženo, kao lančana reakcija psihičko i duhovno.Nikada do sada nisam imala problem sa težinom i ovo je za mene izazov, a ja izazove volim. Pogotovo kada uključuju takmičenje sa samom sobom.Vodim se time da nam organizam daje tačne instrukcije i najbolje jelovnike za nas. Ali, organizam ima potrebu da se izbalansira i postavi u normalu u svakom smislu. Znači, za mene nema više krajnosti.

Najpre sam uradila test- intolerancija na hranu, po njemu bih trebala jesti ribu i samo ribu i verovatno bih nakon nekog vremena bila intolerantna i na nju. Ok, ta varijanta otpada, iz razloga što sam ovaj način ishrane sprovodila kada sam se ugojila nakon ostavljanja cigareta, ali ni približno ovoliko kao sada. Pokazalo se da sam sada intolerantna na sve ono sto sam tada mogla jesti. Lepo usmeravanje na onaj deo balans, normala.

Hrono ishrana. Lepa priča, lepi recepti, redovna satnica…zaista vodi ka gubitku kilograma.  U ovoj ishrani za mene ima previše mesa, osnova moje ishrane ne treba biti meso, mom organizmu to ne prija, a i pojavio mi se holesterol, koji nikada nije bio van granica normale.

Ishrana po krvnim grupama, to nisam probala. Po ovoj teoriji za 0-tu grupu, moja osnova ishrane jeste upravo meso, kao i sirovo voće i povrće, ništta mlečni proizvodi i pšenično brašno. Zaista, davim se u voću i povrću, meso i mlečni proizvodi, apsolutno mogu bez njih. Medjutim, hleb je moja bolna tačka (bila), sada pravim svoje hlebčiće, bez pšeničnog brašna.

Sirova ishrana, mogu reći da je ovo ishrana koja mom organizmu najviše odgovara. Ono što je veoma bino, na ovu ishranu se ne preporučuje preći odjednom. Lepo usmeravanje na onaj deo balans, normala.

Interesantno da moj početak nije u ponedeljak 😉 i da pojasnim jednu stvar, ništa od svega što ću preduzeti neće biti na silu. Takav program mom sklopu ne odgovara.

Prvo sam odlučila šta izbacujem iz ishrane:

  • slatkiši (beli, smeđi šećer, fruktoza) – neophodno je da se moj organizam očisti od šećera. U slučaju krize malo čokolade za kuvanje;
  • belo brašno, sve vrste peciva – tu sam disciplinovanija, pravim svoje hlebčiće;
  • alkohol- 4 čaše vina nedeljno;
  • mlečni proizvodi, ionako ih ne preferiram, neće mi nedostajati.

Ono šta je potrebno da uradim:

  • tečnost unosim u dovoljnim količinama;
  • fizička aktivnost;
  • čitanje;
  • mir, kontakt sa prirodom;
  • raditi i dalje na sebi.

 

A sada susret u ogledalu, prijatan osećaj, afirmacija čini da se osećam pozitivno svesno, bez bežanja od istine, poricanja i traženja opravdanja. Tako je kako je, idem ka boljem. 

Izmerila sam svoje obime i kilograme.  Vrlo bitno, jer mršavljenje koje pokazuje vaga, moze biti varljivo, kilogrami se ne miču, a obimi se tope. Što znači da ne mršavimo svi na isti način.

Radujem se ovom izazovu, sve je ovo igra i kada se tako shvati, prepreke se lakše i brže prelaze.

Završiću ovaj tekst sa rečenicom Džozefa Marfija:

 

“Postoji samo jedan proces isceljenja – Vera.  

Postoji samo jedna isceliteljska sila –  Podsvest”

subota 25.03.2017.

“Čoveka ne možete ničemu naučiti.

Možete samo da mu pomognete da to pronađe u sebi.”

                                                                                                          Galilej

Ne mogu reći da je želja za promenom nastala upravo sada, kao ni to da sada počinjem raditi na tome. Mogu reći da je u pitanju niz godina unazad, istraživanja, čitanja, iskustvenog spoznavanja, jednom rečju pronlaženja onoga što odgovara mom sklopu. Ne mogu da ne spomenem padove i uspone.

U toku tih proteklih godina, bilo je neophodno poraditi na mojim aberacijama. Psihijatri to popularno zovu “poremećaji”. Nisam išla na seanse, nisam pila nikakve lekove, ali sam imala jedan lep razgovor. Odmah da vam kažem da to nije nimalo strašno, sramno, naprotiv, osetićete jedno olakšanje. Moje olakšanje bila je spoznaja da idem ka dobrom smeru i naravno snaga da se nastavi dalje bila je toliko jaka da sam po izlasku imala osmeh od uva do uva, nebično za videti na ulici, a da ne pomisle da sa vama nije nešto kako treba.

Želja mi je bila da upišem psihologiju, u tome nisam uspela, ali nisam odustala. Sijux (moj suprug), rekao mi je , možda je tako i bolje, jer bi me možda to formalno obrazovanje odvuklo na neku stranu i ne bih razvila neke sposobnosti koje se ne uče, već se sa njima rodite i iskustveno steknete. Sada postoje mogućnosti da učite i čitate, nedostaje samo diploma, ali ona u ovoj zemlji i nije toliko bitna.  Sada je došao taj trenutak i sada sam spremna.

PRVA PROMENA  “SMRŠATI”

Često čujem, ugojila si se, baš si se ubucila, nema veze volimo te i takvu, moraš da smršaš… Da, potpuno su u pravu, sada imam 75kg, a moja realna tezina je 58kg.

U ruci mi je plazma šejk, a na slici pivo 🙂  

Profile Pictures (11)

Danas jedem sve što mi padne pod ruku, koliko god mogu pojesti. Dati sebi na volju. A sutra, sutra je novi dan, nova priča, nova promena. Veoma bitno jeste, biti spreman.

“Zašto čekati nesreću da bi molitva postala sastavni deo života. Molitva i njeno uslišenje ne zavisi od toga u šta verujemo, već je potrebna mentalna slika ili misao u sopstvenom umu.” – Džozef Marfi

Potrebna mi je slika sebe kada sam bila vitka, zadovoljna svojim izgledom i afirmacija:

“Volim i prihvatam sebe. Uživam u svom društvu. Ja sam mnogo više od mog tela. Dopuštam sebi da budem vitka i zdrava. Sa lakoćom dostižem svoju savršenu figuru. Za sebe biram savršeno zdravlje. Hranim se zdravo i mršavima lako. Svakog dana omogućavam sebi dozu unutrašnjeg mira koji mi je potreban za postizanje moje idealne težine. Zato se osećam sjajno, zdravo, ispunjeno i srećno.”

Zalepila u kupatilu pored ogledala i kada pođjem na spavanje i ustanem, bacim pogled 🙂

Džozef Marfi je tako lepo opisao. Um je kao vrt, mi smo baštovani. Tokom celog dana nešto sadimo (misli). Ono što smo zasejali u podsvesti, požnjećemo u svom telu i odnosu sa spoljašnjim svetom. Podsvest je tlo na kom rastu sve vrste biljaka i dobre i loše.

Velika tajna leži u sposobnosti da se otkriju i oslobode sile sopstvene podsvesti. Ja sam spremna, mogu da učinim to. Podsvest zna odgovore na sva pitanja, u stanju je da me leči, graditelj je mog uma. Hvala Marfi, zakon si 🙂

MISAO = UZROK      OSOBINA = POSLEDICA

Na samom početku bilo je potrebno da usvojim neka sveta pravila:

  • nikada ne upotrebljavati odrične rečenice, podsvest sve shvata ozbiljno;
  • u stanju sam to da učinim uz pomoć moje podsvesti;
  • najrazorniji obrazac ljudskog uma jeste sugestija u negativnom smislu.

AUTOSUGESTIJA- pojedinac sam sebi nameće određenu misao.

HETEROSUGESTIJA- sugestija koju vrši neka druga osoba.

Uradila sam prostu stvar, zapitala sebe koliko su moje i sugestije drugih pozitivne? Nisam bila zadovoljna ni sobom, a ni drugima. Pošto ne mogu promeniti druge mogu promeniti sebe. Poštujem njihovo mišljenje i prihvatam samo ako je pozitivno. Izbegavam diskusije gde se govori povišenim tonom, prekida usred rečenice, ne sluša  sagovornik. Izbegavam negativne i pesimistične ljude i ne pričam o njima. Jednostavno, ne verujem u stvari koje mi stvaraju loš osećaj.

Mogu reći da to dobro funkcioniše, jer je sve u našoj glavi. U njoj  je najsloženiji organ koji pokreće sve ostale, mozak.

Zahvalnost je na ovom putu neizostavni deo putovanja. Zahvaljujem se tebi Sijuxu, na mnogo čemu. Najviše na tome što više ne želim bežati, ti si moja Sloboda.

Vodi me, vodiću te.

 

https://www.youtube.com/watch?v=bvb8krufXQU&list=RDGMEMQ1dJ7wXfLlqCjwV0xfSNbAVMbvb8krufXQU

 

petak 24.03.2017.

“Jedina osoba koju možemo promeniti jesmo mi sami”

Nebrojeno puta do sada htela sam započeti promenu u svom životu. Iz ovog ili onog razloga, sve se nekako završavalo i pre nego što bi započelo. I ponovo i ponovo…Svi ti razlozi imaju svoje opravdanje, kao i to da su neki od njih neopravdani.  Jednostavno pitanje:”Šta me to sprečava?” Jednostavan odgovor, moj karakter je slab. “Zašto je moj karakter slab?” Shvatila sam, nalazim se u začaranom krugu. Samo moje kretanje nije u opsegu 360°, završavaju se otprilike na 10°.

Početak. Mislila sam da ga imam i da je uvek ispravan, baš taj koji mi je potreban. Ali, ne. Ostale stvari nisu išle svojim tokom, nadovezivanje se nije dogodilo. Možda ga ne mogu prepoznati, možda ih propustim? Iskušenja su velika, a ja sam negde izmedju. Ostavljam prošlost iza sebe, naučiti i ostaviti tamo gde joj je mesto. Ne funkcionisati po šablonu, a moj šablon mi je dobro poznat. Želim početi, ne za neko vreme, već sada i ovde.  Želim da se probudim. Da, želim budjenje.

Došla sam do jedne ideje. Podeliti moj put, ali ne kada se završi. Podeliti ga dok traje, čuti mišljenja, učiti, spoznati, shvatiti, otvoriti se prema napred. Uz to ako nekom od vas moj “Dnevnik isceljenja” pomogne, biću u potpunosti ispunjenja. Biće to pun krug, ali ne začarani, već čudotvorni.

Kažu:”Lekar ranu previja, a ………. je leči.” Ovde sam s namerom ostavila prazno polje. Vi možete dopisati šta je vama blisko. Moja reč biće “Univerzum”.Da ne zvučim kao pesimista, jer to nisam, stekla sam utisak da je sve više onih koji loše previjaju, a sve manje vere u izlečenje. Tačka mirovanja.

U poslednjih nekoliko meseci moji susreti sa lekarima bili su česti. Nekada stresni, nekada zbunjujući. Sada je vreme da se manje družim sa lekarima i da potražim veru u izlečenje svog duha, bića i tela. Trombofiliju ne mogu izlečiti, to mi je dato u amanet. Mogu sebe učiniti zdravijom osobom i iznad svega boljom u svakom smislu.

Spremna sam!