Laž i poverenje


Laž je krunisala poverenje. Obukla mu najdivniji plašt i reče mu: „Veruj mi. Tron je tvoj.“ Poverenje uplašeno i nesigurno posmatra plašt na sebi, dodiruje krunu na svojoj glavi i pita se:“ U šta to trebam verovati, a drugi mi kažu?“

290.jpgOsećaja imam, tek toliko da se izdignem iznad bola. Ljubavi, tek kada spoznam, a razuma,  toliko da se sa osećajima i ljubavi izrazgovaram. „Ko si ti? Zašto mi ne dopustiš slobodnu volju? Bi mi dobro i bez krune, i bez plašta, i bez trona. Bi mi dobro da sam rasuđujem i procenjujem.

Draga moja, kakvog god oblika bila, ne muči me više, skini sa mene sve ove djakonije, podji svojim putem u miru i spokojstvu. Pusti me da podjem i ja putem istine, jedino tako mogu postojati.“

Laž utihnu, poče izgovore tražiti, smeškati, zamuckivati u ćoskove gledati,  u prećutnu se pretvori, klimnu glavom i ode.

Poverenje osta u mislima, u razgovoru osećaja i ljubavi, osmehnu se i podje putem svojim.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s