Gospođa sa smeškom na prozoru nekog drugog vremena


Vaspitali su me da se na ulici javim starijim osobama. I to je nekako ostalo kao deo mog kulturnog dosijea.

Predivno vecče, sneg iskopnio, vazduh čist, miriše… Nema sve one potrebne opreme za mačevanje sa hladnoćom, osećam se lagano dok hodam. Park je osvetljen uličnim svetiljkama, prazan je, mirno i tiho veče. Sa istim mirom u sebi doživela sam to veče. Da li zbog prethodnog joga treninga ili zbog sreće što nije hladno, bila sam u nekom drugom vremenskom periodu. Zvuči luckasto… ali je prilično dobar osećaj.

Na jednoj deonici moram proći tik ispod prozora nečijeg stana… prečice kroz parkove su mnogo interesantije od glavni prometnih, bučnih ulica. Kada prodje gradski jednostavno ne čujem svoje misli.

Starija gospodja bila je na prozoru, uživala u predivnoj večeri.  Zamislite, ima još nekog u mom svetu, nisam sama. Bilo mi je neprijatno samo proći. Mir i sklad sa okolinom, odzvanjalo je u mojim mislima…

Nasmejala sam se i rekla: „Dobro veče“. Gospodja me pogledala, nasmešila se i upitala: “ Čija ono ti beše?“ Nasmejala sam se i sada se smešim. “ Ja ne živim ovde… Lepo je veče, uživate?“ Gospodja se i dalje smešila „Ova zima je stvarno bila duga i jaka, ne pamtim ovakvu zimu. Ja jesam matora, čak i kada sam se udavala u maju mesecu, pao je sneg… Ali ova zima nas je sve blokirala. “ Pričala je o vremenu, nekom drugom vremenu.

Bila sam za trenutak zbunjena, nisam želela da remetim njen tok misli, dodala sam i lagano krenula „Još uvek nas zima čika, grane sunce, pomislimo kako je lepo toplo, kada izadjete, kako naši stari kažu, zubato sunce“.

„Samo se utoplite i pijte čajeve, varljivo je to vreme“- bila je njena ispratna rečenica. Potvrdno sam klimnula glavom i rekla prijatno. Gospodja se nasmešila i uzvratila. Čula sam kako se prozor zatvara, ja stupam na pločnik ulice, sa smeškom.

Taj dogadjaj bi se mogao nazvati trenutkom u odnosu na moj život. Predivno veče, podsetilo me! Podsetilo na to da je život sastavljen od trenutaka raznovrsnog vremena i da u sadašnjosti treba doživeti nove trenutke… Lepo je kad se spoje trentak nečije proslošti sa trenutkom sadašnjosti, kada se vremena prepletu i započnu priču… Nedostaju mi dekine priče, priče nekog drugog vremena.

Vaspitali su me da se javim starijima na ulici, nisu mi nista rekli šta ako je neko na prozoru 🙂

Gospodja sa smeškom na prozoru nekog drugog vremena. Trenutak sadašnjosti, smešak.

Posvećujem ovu pesmu dragoj gospodji, osećaj me ne vara da je Frenk bio deo njenog vremena.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s