Dolazi i prolazi. Nezaustavljivo, menja naše obličje, boru po boru, iskustvo za iskustvom. Dobro jutro, laku noć i hop, evo je polovina godine.
Kako smanjiti brzinu prolaznosti? Kako podići maglu, proširiti videokrug? Ustati sa osmehom, uhapsiti sve propovednike uzaludnosti života, pa opet smeha. Vodu konzumirati u ogromnim količinama na različite načine, hraniti se mirom u sebi za predjelo, verom u srcu kao glavno jelo, neku salaticu misli iseckati i začiniti po ukusu, na kraju desert, par velikih šapa po čitavom telu.
Prošlost, sadašnjost, budućnost, sve je to vreme, ima nas svuda pomalo.
Prošlosti se klanjam i molim da se oprostimo kako dolikuje, da mi otvori dveri sadašnjosti i poželi sretan put.
Sadašnjosti, pozdravljam te kako dolikuje, pruži mi utočište i poželi sretan ostanak.
Budućnosti, klanjam ti se kako dolikuje, dočekaj me sa osmehom.
Napunih 38 godina , na mišice povratih mutnu inspiraciju pisanja, sačuvah dete radoznalosti u sebi, fixnom protezom dobih prelepi, dugo željeni osmeh, jos par budjenja da se dese i hop, evo ga početak od sredine.
Vreme svakako prolazi, da kajanja ne bi bilo, dobro jutro i osmeh.
