Uz put i niz put


Kako lagano osuđujemo, kategorizujemo, zaključujemo… Kako teško to isto činimo prema sebi samima.

Pobeći od neurotičnih ljudi, od neurotične sebe. Čujem nešto u stilu: – aksiozna si, imaš nešto nerešeno u sebi kada te to nervira… Dobronamerne emocije sa pogledom zazira.

Pogled koji se plaši svega onoga laganog u ogledalu pogleda moje iscrpljenosti.

Nepoznanica, neizvesnost, neznanje… ove reči su tako iritirajuće. Odgovoriti na ovakav način prosto je tupo, a čovek nije spreman da prihvati odgovor koji počinje sa NE.

Vreme prolazi, svako NE novi ubod u venu koja se teško nalazi pod prstima stranca. Svako NE, gubljenje vremena, gomilanje išaranih papira mog fizičkog sistema.

Živci NE postaju deblji, tanje se, a želim živeti. Volim život bez neuroze i svega što počinje sa NE. Zato Univerzumu pošalji odgovor ljudma, da „NE“ prestane.

Neurotičnost me sustiže, osećam. Postajem dzangrizava žena u svetu plastike i naučnih dostignuća. Zastanem, udah-izdah, tuširanje… Kažem, sutra je novi dan. I tako od sutra do sutra…

Jednostavno je. Istrajati u jednostavnosti „ne znam“, „nisam u toku“, „mm-aha“ i čuveno „ne sećam se, kada je to bilo?“


Rating: 1 out of 5.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s