Danas sam stavljena u red, ispred mene je milion poslova. Kada bolje oslušnem vidim beskonačno dug red. Zapitah se gde sam ja? Suze mi navreše, steže mi se u grlu, red je toliko dug…
Da li da čekam, da li da odustanem? Impulsivnost ne zna za strpljenje. Zmajeva vatra suze pretvara u snagu, nadu u odustajanje, želju u hrabrost. Zavezanih ruku odustajem od molbe sa sigurnošću da ja to mogu.
Oprostite što Vas zamolih, oprostite što pomislih da jednostavnost postoji u Vašem komplikovanom i haotičnom svetu. Oprostite mi na mojoj gluposti, sklonostima raznim kao što su ušteda vremena, nerava, ljubav prema organizaciji. Oprostite mi što ću se oglušiti o Vašu namrštenu facu, stroge i neurotične pokrete i činjenicu da Vi to ne možete, jer imate milion poslova.
Ispred mene je samo jedan posao, a to sam isključivo ja. Da, već čujem kako šapućete, egocentrična, samo na sebe misli… Ok je to, imate pravo. Znajte nešto: „Ko sebi ne valja ne valja ni drugima:“
