Fejsbuku, Fejsbuku, na svetu najlepši ko je?


Nekada davno, pre četrnaest godina, jedan čarobnjak pod imenom Zukeberg, napravio je čarobno ogledalce Fejsbuk (Facebook). Zastareli modeli ogledalceta iz „Snežane i sedam patuljaka“, u kome ste mogli videti sopstveni lik i lik nekog drugog, zamenjen je ogledalcetom čudesnih moći, o njima se moglo samo sanjati. Ogledalce mogu imati svi ljudi ovoga sveta koji su to želeli. S obzirom da su čarolije ogledalceta Fejsbuka bile i čarolije samog čoveka, teško je odoleti.  Ima i onih koji nisu poželeli ovu čarobnu igračku. Medju njima su oni koji iz nekog razloga skrivaju svoj identitet i oni koje prosto ova igračka ne privlači.

Razne čarolije postoje, poput pisanja, postavljanja, slušanja i gledanja raznog sadržaja. Najlepša čarolija od svih jeste čarolija priče sa nama dragim osobama, da nas niko ne vidi i ne čuje. Nažalost ova čarolija nije česta među čarolijama. Ljudi su začarani smajli komunikacijom ili slengovima, gde svi mogu videti sve. Oglašavaju svoju privatnost i presrećni su. Dan započinju i završavaju sa svojom omiljenom igračkom. Igri nema kraja. Zapravo, kraj postoji, ali treba odoleti igri koja je obukla ruho navike.

Davne 2008. godine, ljudi koje sam upoznavala, pitali su me zašto nemam čarobno ogledalce Fejsbuk i sa čudnim pogledom iščekivali moj odgovor. Nisam znala o čemu govore, potanko su mi objasnili. Nisam baš nešto očarana, ali isto tako nisam želela da me smatraju čudnom, tako sam i ja nabavila ogledalce.

Bilo mi je zanimljivo igrati se, zaista zanimljiva igračka. Vremenom, počela sam osećati nelagodnost i nemir. Listala sam svoja ogledanja i pokušavala shvatiti zašto ne osećam čaroliju ushićenja. Ubrzo sam shvatila. Ogledalce je postalo moja navika. Nešto treba preduzeti!

Čarobno ogledalce ne možemo tako lako slomiti, čak i kada bih uspela da ga razbijem mogla sam ga ponovo sastaviti, m46076_1459413336816_1556850_nudri čarobnjak na sve je mislio.

U svakoj bajci ima mudrosti. Nadmudrila sam ogledalce, iskoristila njegove moći za odvikavanje od njega samog. Naime, u njemu se ne može videti sve o meni, bar ne na prvi pogled. Davno sam se oprobala u borbi sa gospodinom EGOM i gospođom GORDOST, kao i željom da se dopadnem. Dopadam se sebi, volim sebe, ne treba mi čarobno ogledalce da mi kaže koliko sam nešto od toga.

Drago mi je videti da su ljudi srećni, lepi. zadovoljni, ispunjeni, kako se junački bore sa svojom gospodom i gospođama, kako cene, poštuju i vole jedni druge. Najdraže bi mi bilo da isto vidim kada ne gledam u čarobno ogledalce Fejsbuk (Facebook).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s