Neko drugi


eksperimentisanje (4)Plačem, tek pomalo, sećanja odapinju strele pravo u srce. Slike prošlih dana, lagano klize mojim venama. Detinstvo, uspomena na ono šta jesam.

Trešnje, uvek nedostižne, najcrvenije vrckaju na vrhu. Ah kakva zgoda, pesti se do njih, vrckati zajedno sa njima.

„Ne, to je opasno, to rade dečaci, devojčice imaju lutke.“

Bunt, traženje mesta pod suncem, odlično se smestih, pozicija uzajamnog prijateljstva.

„Ne, ne možeš biti takva, bezosećajna, ako ti neko kaže nešto loše prećuti.“

Ljubav. Zbunjenost. Gubitak. Spoznaja i postadoh neko drugi. Neko, ko se ni meni samoj ne dopada, neko ko krije, zauzima mesto. Neko ko setno gleda u trešnju, neko ko guta sranja, neko ko se plaši ljubavi.

Plačem, tek pomalo, u sećanju dodje i toplina. Danas je dan kada neko drugi prolazi, menja se u nekog ko zaista jeste. Danas, svedočenje ponovnog vraćanja slikama detinstva, trešnji, buntu, prijateljstvu, ljubavi.

Danas više nisam neko drugi sebi, danas sam neko drugi vama.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s